Proždireš zemlju,
ne bi li te što pre oberučke prihvatila.
Gutaš, bališ,
svom snagom podupret vapiš.
Toneš.
Miris posmrtništva
i blatnjavi ostaci utrobe tvoje,
podsećaju
da, još uvek si ovde.
Sećanja razjarena
žigaju nerv duše.
Beše i ona nekada.
I ti sa njom.
Preplanule divljine,
medni izvori.
Osmesi i procvetalost,
uzdahnula mladost.
Poteška usnulost nadolazeća.
Izvajan,
vraćaš se majci svojoj.
Ona će tebe
odakle te je i stvorila.
Na tom mestu nići će bostan.