Napuštajući dan,šunjajući se nesta,ostavljajući nam senke i muk promukli.Raspršeno jato pticau crnini se izgubilutajući uzaludno,mašući rukama.Dok me vid polako izdaje,mrak maštu golica,stežem ti prst.Bojah se samoće.Praznom nebuoblaci podariše suštinu,dok kiša polako krenuda spere dan.Lišće zbarušeno,šuškajući leluja,prisiljeno silama nevidljivim.Gledam kap izabranu,među bezbroj istih,što ti se o usnu razbi.Dodir mi dodirom uzvraćas,uzdah sakriven otkrivaš.Moj svet,na dohvat ruke.Crno

Proždireš zemlju,ne bi li te što pre oberučke prihvatila.Gutaš, bališ,svom snagom podupret vapiš.Toneš.Miris posmrtništvai blatnjavi ostaci utrobe tvoje,podsećajuda, još uvek si ovde.Sećanja razjarenažigaju nerv duše.Beše i ona nekada.I ti sa njom.Preplanule divljine,medni izvori.Osmesi i procvetalost,uzdahnula mladost.Poteška usnulost nadolazeća.Izvajan,vraćaš se majci svojoj.Ona će tebeodakle te je i stvorila.Na tom mestu nići će bostan.

Prestupi preko niti mojim razumom stvorene. Preskoči, poskoči, nadletiprepreke,nemoćnošću mojom skrojene. Dodirni, razlistaj,udahni dušuu zidove povijene,ne obojene.Srce, pramenovi, spokoji naše ruke spojene.

Pristigla duhovnost,proživljena večnost,prihvatljiva krajnost,ispuštajući stvarnost. Oslepela čula,smrtnička ispravnost,njušeći beskraj,ispuštajući stvarnost. Bezoka sagledanost,bez živost, moralnost,postepena zaboravnost,ispuštajući stvarnost. Rastavljena celovitost,nevinost, brutalnost,bezbojna maštovitost,ispuštajući stvarnost. Oproštaj, suzdržanost,poslednja realnost,njušeći beskraj,ispuštajući stvarnost.

Izgužvana i bačena maskirana spokoj……oplakivana, naricana,besnilom zatrovanaposlednja kap iz tvogoslepelog oka.Beskrajan pad,trenutni sjaj,kao i sve te godinešto ti se u srce urezaše.Uzdah i pogled smrtnika,ni reč više.Dok se svet obrće,dok lepota struji,tvoja lista razlogaolako beše oborena.Proceđen i sažvakanmašinom ovdašnjostiizgubio si sebe.Postao si kaša pokleklih.Sada te svako možeokusiti…