I priča napokon beše završena,
zauvek.
Tačka beše zadnji kontakt,
poslednji dodir
sa suštinom njegovom.
Neko će osmotriti,
Neko pročitati,
a neko opsovati
tu njegovu dušu,
te tragove jednog postojanja
čiji opus dobi potpunu celinu
po uzoru na
namenjenu sudbinu.
Manjak poštovanja,
višak samoljublja,
od sveta napravi
dolinu razbacanih duša,
gde povezanost prestavljaše
samo viziju sreće.
Poneki pustinjak
pokupi razbacano,
i sagleda odbačeno.
I njegova saznanja
umreće s njim
i njegova priča
bačena biće.
Prolaznost ih gazi,
te ljude nesavršene,
i nezadovojne,
željnih pažnje,
a ne sreće.
S lepotom korice,
stižu i krila,
što ih vinuše u nebesa
pogrešna.
Dok beskrilnici
s nadom Bogove poštuju,
paradoks zemljom vlada.
Budalaština posta genijalna,
pakao posta raj,
a saobraćaj k njemu
čak i profitabilan.
Andjeli prodaše
krila.