Napuštajući dan,
šunjajući se nesta,
ostavljajući nam senke
i muk promukli.
Raspršeno jato ptica
u crnini se izgubi
lutajući uzaludno,
mašući rukama.
Dok me vid polako izdaje,
mrak maštu golica,
stežem ti prst.
Bojah se samoće.
Praznom nebu
oblaci podariše suštinu,
dok kiša polako krenu
da spere dan.
Lišće zbarušeno,
šuškajući leluja,
prisiljeno silama nevidljivim.
Gledam kap izabranu,
među bezbroj istih,
što ti se o usnu razbi.
Dodir mi dodirom uzvraćas,
uzdah sakriven otkrivaš.
Moj svet,
na dohvat ruke.
Crno bele nijanse ljubavi.
Misli naše zagrljene,
tela pripojena,
dok mokri
prizor bojimo spokojom.
Kada su dvoje jedno
u senci,
pa ne znaš da li su dvoje,
ili jedno.
Ti i ja.